Трагови

СРПСКА АРХЕОЛОГИЈА У 150 ПРИЧА: КОМПЛЕКС ТРАЈАНОВОГ МОСТА КОД ДАНАШЊЕГ КЛАДОВА
Незаборавни неимарски подвиг
Саграђен је у склопу припрема за освајање Дакије, за само две године, што је задивљујуће и на данашњем технолошком нивоу. Подигнут на двадесет стубова, био је дугачак 1.100 метара, а висок око 45. Чинио је целину са два утврђења, Понтесом на десној и Дробетом на левој обали. Цар Трајан веома се поносио овом грађевином, па се представа моста нашла и на новцу и на чувеном Трајановом стубу у Риму. Заувек ће остати недоумица да ли је царев наследник Хадријан заиста морао да уништи ову грандиозну и славну грађевину

Пише: Војислав Филиповић
Фотографије: Музеј у Кладову, Народни музеј
у Београду, Архива „Националне ревије”

Трајанов мост на Дунаву сматра се једним од најзначајнијих и најграндиознијих дела римске архитектуре. Налазио се на пет километара од данашњег Кладова, код села Костола, и повезивао је тадашње римске провинције Горњу Мезију и Дакију. Изграђен је по идеји цара Трајана (98–117), у склопу већих грађевинских припрема за такозване Дачке ратове и присаједињење те области све снажнијој римској империји. Тада је по Трајановом налогу завршена градња Ђердапског пута и ојачан или подигнут низ утврђења дуж овог дела границе.
У ствари, Трајанов мост као целина представља комплекс од два утврђења, на левој и десној обали Дунава – Понтес у Србији и Дробета у Румунији – те монументални мост са прилазним платформама и путем. Изграђен је пред Други дачки рат, у рекордном року од само две године (103–105), а градња је поверена дворском архитекти Аполодору из Дамаска, који је под Трајановом влашћу већ био изградио неколико мостова широм царства.
Место за изградњу моста изабрано је због природних карактеристика Дунава на овом делу тока. Река је ту била релативно плитка, песковитог дна и мирног тока. И терен у залеђу данашњег Кладова био је песковит, па је Аполодор искористио ову предност и прокопао канал којим је скренуо ток Дунава, тако да се изградња барем половине стубова одвијала на релативно просушеној основи.
Архитекта је у речно дно побијао дрвене стубове, на које је поставио оне носеће, чија је унутрашњост испуњена каменом и малтером. Антички писци казују, а археолошка истраживања су потврдила, да је мост био дугачак око 1.100 метара и саздан на 20 стубова. Дебљина стубова била је импресивних 19 метара и сви су имали клинасте продужетке од камених блокова управно на ток Дунава, како би се смањио притисак речне матице на мост. Стубови моста повезани су, вероватно, дрвеним сводовима, а његова ширина износила је 14,5 метара. Једини податак о висини моста потиче из пера Диона Касија, римског конзула и историчара, који помиње висину од чак 150 римских стопа, око 45–46 метара. Мосту се прилазило покрај поменутих утврђења. Код Понтеса су регистрована четири стуба која су представљала прилазну платформу. Последњи, највећи стуб, који данас стоји на самој обали, представљао је улазни портал на мост и према ондашњим ликовним представама личио на тријумфалне капије са бронзаним статуама на врху.

НАДАХНУЋЕ КРОЗ ВЕКОВЕ

Мост на Дунаву за Трајана је представљао изузетан лични, али и државни подухват, па је често био коришћен на новцу као мотив царске пропаганде. Стога је по завршетку изградње, 105. године, Трајан издао серију сестерција са приказом моста на задњој страни новчића. На представи се јасно види лучни мост са улазним капијама на којима се налазе статуе, док испод моста плови брод. Други приказ моста на Дунаву налази се на тријумфалном Трајановом стубу, где су сцене из Дачких ратова. На фризу се јасно види цар како приноси жртву над олтаром приликом свечаног отварања моста, који је верно приказан у позадини.
На жалост, големе финансије, нова градитељска решења, као и зној градитеља уложен у овај подухват нису на крају оставиле светској културној баштини један од најлепших примера цивилизацијске монументалне и иновативне архитектуре. Већ Трајанов наследник, Хадријан, наредио је да се дрвена конструкција моста спали, како би се наводно спречило потенцијално продирање варвара преко Дунава. Почетком III столећа, поменути историчар Дион Касије вели да је мост изазвао завист новог императора, а његов градитељ, Аполодор, протеран из престонице и убрзо потом уморен. Касије наводи и висину моста и да су стубови изгледали импресивно, али није сигурно да је мост тада и био у функцији. Прокопије, византијски писац из VI века, сведочи да су стубови и мост били у рушевинама.
Археолошка истраживања потврдила су да су и током средњег века оба утврђења, Понтес и Дробета, била насељена војним посадама. У то време, остаци моста вероватно су служили за лакше маневрисање бродова, пошто су поједине војске превођене преко реке баш на том месту. Стари записи казују и то, да је турски султан Сулејман Величанствени (1520–1566) био импресиониран остацима моста, те се носио мишљу да код Беча подигне сличну грађевину.
Један од првих истраживача који је оставио детаљан опис и графичке приказе остатака моста био је италијански гроф Марсиљи, талентовани војни инжењер, који је након Карловачког мира добио задатак да исцрта нову границу између хабзбуршке монархије и отоманске империје. Том приликом Марсиљи је документовао остатке оба утврђења, прилазних путева и 15 стубова моста у кориту Дунава. Напоменуо је да је цар Леополд I искористио Трајанов мост 1689. године и једноставном доградњом спровео своју војску преко Дунава даље ка Видину.
Међународна комисија за Дунав је 1906. одлучила да уништи два стуба моста који су ометали речну пловидбу, а 1932. потврђени су остаци само њих 16. Новија подводна археолошка истраживања, изведена средином осамдесетих година прошлог века, регистровала су остатке само 12 стубова.

ТРИ ИЗВАНРЕДНА НАЛАЗА

Са локалитета Понтес потичу и два ванредна налаза римског порекла која сведоче о значају моста. На првом месту, то је бронзани портрет откривен 1850. године у речном кориту близу потпорних стубова. Глава мушкарца изливена у бронзи, са траговима позлате, носи карактеристике римског реализма I века и оправдано се претпоставља да је реч о портрету Трајановог оца.
Други налаз је гвоздени парадни шлем са маском, откривен 1854. године поред моста. Реч је о масци са отворима за очи, нос и уста, спојеној са шлемом који је израђен/украшен у облику косе. Налаз би могао припадати времену када је мост био у функцији и вероватно је производ италских радионица. Представљао је део парадне опреме високих официра римске војске и нема паралела у римској уметности.
На крају, треба поменути и средњовековни бронзани бокал откривен у остави–скривници у утврђењу Понтес. Ради се о изузетном примерку посуде израђене на хришћанском истоку која је служила при богослужењу, о чему говори натпис на грчком језику при врху посуде: Глас Господњи над водама васкрснуће. Поред натписа, бокал је украшен урезаним и пунктираним фризовима са биљним мотивима, док је дршка украшена главом пантера, птицом и овном. Остава је закопана вероватно током XI столећа, када се на овим просторима воде озбиљне борбе за превласт између Византије, Бугарске и појединих словенских племена. <

***

Подухвати Аполодора из Дамаска
Након моста преко Дунава, Трајан је Аполодору дао као задатак и друге најзначајније грађевинске подухвате у империји, попут царских купатила, Трајановог форума и монументалног Трајановог стуба. За време цара Хадријана (117–138), Трајановог наследника на трону, Аполодор је од темеља обновио Пантеон, који је и данас једна од неколицине сачуваних оригиналних зграда из римскога доба.

***

Окрајци канала
Делови канала којим је Аполодор скренуо Дунав постоје и данас, у виду неколико језера. Она почињу код тврђаве Фетислам, западно од Кладова, и завршавају се код дунавске аде Шимијан.

***

Запис
Феликс Каниц, неуморни истраживач балканских старина, каже да се у јануару 1858. године, због изразито ниског водостаја, могло видети свих 20 стубова. Код њега налазимо још један занимљив податак: године 1898. румунски и српски краљеви Карол II и Александар Обреновић договорили су се о обнови Трајановог моста, али су даље припреме и прорачуни показали да то не би било добро конструкционо решење за прелазак возова, те се од идеје брзо одустало.